Dok počinjem da pišem ove redove, pratim vesti i osećam da sam zapravo pomalo egoista što vam tražim da izrazite solidarnost prema nama, prema mojoj Bolivarskoj revoluciji, prema mom herojskom narodu, koji piše istoriju otpora prema svakojakim agresijama imperijalizma, cionizma i domaćih plaćenika koji prodaju otadžbinu onom ko više plati.
Zašto osećam da sam egoista? Zato što nije samo nama potrebna solidarnost. Ona je potrebna narodima Palestine, Sirije, Iraka, istočnog dela Ukrajine i drugim narodima koji se herojski suprotstavljaju severnoameričkoj i evropskoj vojnoj agresiji umotanoj u veo po njenoj meri, veo koji proizvodi strah, razaranje i smrt – u veo NATO-a.
Postoje različiti vidovi imperijalističkih i cionističkih agresija: medijska, politička, finansijska, ekonomska, akademska, psihološka, vojna. Nisam stručnjak za tu temu, ali mogu postojati i druge, mogu se primenjivati individualno ili u raznim kombinacijama, a sve sa ciljem da se brane interesi multinacionalnih kompanija za koje ne postoje zemlje čiji suverenitet treba poštovati, ne postoji međunarodno pravo niti međunarodni organi, sve njih su pretvorili u marionete koje kontroliše Bog Dolar. Uz iskustvo iz “herojske” pobede u Vijetnamu, SAD sada kroz vojnu agresiju bombarduje, proba novo vazdušno oružje, šalje plaćeničke organizacije i navodno šalje pomoć narodima dok zapravo izaziva građanski rat.
Bolivarska Republika Venecuela trpi mnoge vrste agresija koje nisu ispunile očekivanja naših neprijatelja, zbog čega se priprema vojna agresija. Oni imaju naoružane plaćenike, obučavaju mlade Venecuelance, a tu su i kolumbijske paravojne snage koje se bave selektivnim ubistvima, postavljanjem bombi i drugim vrstama terorističkih akcija.
Danas, 12. februara, navršava se godinu dana od gvarimbi, kako ih nazivamo u našoj otadžbini. Gvarimbe predstavljaju blokade glavnih puteva u zemlji, a sve to uz paljenje guma, drveća, smeća, uništavanje semafora, saobraćajnih znakova, paljenje javnih institucija, domova zdravlja, telefonskih centrala, fakulteta, škola, pljačkanja, postavljanje bodljikave žice na sred puta zbog čega je nekoliko motociklista ostalo bez glave, korišćenje oružja da bi se ućutkali protesti protiv njih. Sve navedene terorističke akcije imale su i imaju za cilj – a to su i javno rekli – “odlazak” predsednika izabranog u skladu sa Ustavom na narodnim izborima 14. aprila 2013. godine.
Solidarnost sa našom Bolivarskom revolucijom izrazili su Unija nacija Južne Amerike (UNASUR), Bolivarski savez za narode Latinske Amerike i Kariba (ALBA), Pokret nesvrstanih, Zajednice zemalja Latinske Amerike i Kariba, stotine međunarodnih organizacija, vladinih organa i narodi sveta koji se bore za vladavinu socijalne pravde, jedinog garanta trajnog mira i kontinuiteta života na planeti.
Našu Bolivarsku revoluciju, koju predvodi naš večni komandant, Ugo Čavez Frijas, nastavlja naš aktuelni predsednik Nikolas Maduro, sjedinjen, ako tako možemo reći, organski sjedinjen u nesalomivu vezu između vlade, naroda i oružanih snaga.
Važno je naglasiti da se danas takođe proslavlja 201. godišnjica od bitke u La Viktoriji koja se odigrala tokom rata za nezavisnost Venecuele. U ovoj bici herojski je živote dalo na stotine mladih studenata u borbi protiv kolonijalizma. Tome shodno, Vlada Venecuele je ovaj dan proglasila Danom mladosti, u znak sećanja na mladiće koji su izvojevali ovu značajnu pobedu.
Tokom ovogodišnje konmemoracije ne smemo da biramo između pobede i smrti – pobeda je neophodna.
DOSTA VIŠE OBMANA I LAŽI KOJE SE SERVIRAJU NARODIMA SVETA.
DOSTA VIŠE SVIH VRSTA IMPERIJALISTIČKIH I CIONISTIČKIH AGRESIJA.
DOSTA VIŠE MOĆI MULTINACIONALNIH KOMPANIJA I MOĆI BOGA DOLARA.
ŽELIMO I POTREBAN NAM JE BOLJI SVET SOCIJALNE PRAVDE I STVARNOG I TRAJNOG MIRA.
IMPERIJALISTI I CIONISTI I NJIHOVI DOMAĆI LAKEJI NO PASARAN.
ZA SOCIJALISTIĈKU OTADŽBINU. ŽIVEĆEMO I POBEDIĆEMO.
Ako želite da izrazite solidarnost sa našom zemljom, tekst podrške možete poslati kao odgovor na ovo pismo.
Dija Nader de El-Andari
otpravnik poslova Ambasade Bolivarske
Republike Venecuele u Beogradu