1. Nedavno ste imali izbore u vašoj zemlji. Kako gledate na njih i koliko ste zadovoljni rezultatima?

Usred epidemije koronavirusa, krize koju je epidemija izazvala i na početku turističke sezone, HDZ-ova vlada je, na iznenađenje svih, odlučila raspustiti sabor i sazvati faktički prevremene izbore, pošto su se oni mogli održati bez problema i u oktobru.

Ta taktika im je uspela i dobili su glatku većinu računajući na slab odaziv glasača i na to da se puni efekti krize neće osetiti u širem građanstvu do posle leta ili krajem godine. Socijalistička Radnička Partija nalazi se u predkongresnoj fazi reorganizacije. Prkoseći “dobronamernicima koji partiji žele samo dobro” odupreli smo se pozivima da “odustanemo od ovog izbornog ciklusa” ili da čak rasformiramo partiju i odlučno smo krenuli sa predizbornim pripremama. Uspeli smo, uz mnogo truda članova i simpatizera, skupiti dovoljno kandidata za izlazak u četiri od deset izbornih jedinica, planirali smo izaći u još dve, ali nismo uspeli. Rezultati nas nisu zadovoljili, iako je rezultat bio svakako bolji od prošlih parlamentarnih izbora.

2. Zeleno-leva koalicija je postigla uspeh u Hrvatskoj. Taj uspeh je odjeknuo i u Srbiji. U dva prošla izborna ciklusa ste učestvovali zajedno sa Katarinom Peović i Radničkom frontom. Zašto to nije bio slučaj na ovim izborima?

U posljednjim godinama vidljivo je napuštanje glasača monopola HDZ-SDP. Istorijski poraz SDP-a na ovim izborima je znak da su građani napokon shvatili da SDP ne predstavlja nikakvu levicu nego se radi o HDZ-ovoj džepnoj opoziciji. “Zeleno-lijeva koalicija” postigla je uspjeh iako ne onakav kakvom su se nadali (pogotovo u 8. jedinici), i to je simptom radikalizacije glasača koji ne vide rešenje svojih problema u partijama koje su 30 godina neprekidno na vlasti ili pri vlasti.

Naš je pristup koaliciji sa RF-om bio iskren i principijelan, temeljen na zajedničkim programskim tačkama. Očito je da je takav pristup postojao samo sa naše strane, te da je RF iskoristio naše aktiviste i infrastrukturu da prikupi potpise i glasove za svoju kandidatkinju za predsedničke izbore. Kada su se približili parlamentarni izbori kalkulisali su da bi “zeleno-lijeva koalicija” donela više šanse iako oni nisu podržali kandidatkinju RF-a za predsednicu i na taj način “prodali ideale za rezultat na izborima”.

3. Na koja pitanja ste bili koncentrisani tokom kampanje i šta vas čini različitim od Zeleno-leve koalicije?

Naši prioriteti u kampanji bili su:

Povratak oduzetog vlasništva u vreme kontrarevolucije, takozvane “pretvorbe i privatizacije”.

Oživljavanje proizvodnih delatnosti sa osloncem na vlastite ljudske i materijalne resurse bez oslanjanja na fantomske “strane investicije” kojima je isključivo cilj eksploatacija radničke klase, ekstraprofit, zatvaranje konkurencije i stvaranje monopola uvoznika.

Jačanje poljoprivrede i proizvodnje hrane koja je danas pod nesnošljivim pritiskom konkurencije iz EU, koja ima puno veću proizvodnju i niže cene kojima osvaja siromašna tržišta i na taj način onemogućava njihov razvoj.

Očuvanje javnog zdravstva, dostupnog svim građanima na osnovama solidarnosti, što se najbolje vidi u današnjoj epidemiji u kojoj se pojedine zemlje mogu osloniti samo na svoje snage i mogućnosti javnog zdravstva, dok privatno zdravstvo beži od svake odgovornosti i računa samo na zaradu.

Razvoj besplatnog i javnog obrazovnog sistema kao temelja razvoja nauke, ekonomije, kulture i opšte društvenog napretka.

Ekonomsko planiranje kao temelj izgradnje jedne nove socijalističke ekonomije kao preduslov izlaska iz krize kapitalizma.

Zabrana privatizacije preostalih poslovnih subjekata i resursa.
Deklerikalizacija države odvajanjem crkve od države, ukidanjem veronauke u školama i raskid nepravednih ugovora sa Vatikanom.

Borba protiv imperijalizma izlaskom iz NATO pakta i Evropske Unije.

Naš izborni slogan bio je “Dosljedno za socijalizam!”. Za razliku od nekih drugih mi ne moramo dokazivati naš antifašizam, antirevizionizam, antikapitalizam, antiimpreijalizam i antiklerikalizam. Neke druge opcije se tim temama koriste povremeno u izborne svrhe. Ukratko mi smo dosledni za socijalizam, a drugi nisu.

4. Čitav svet se suočava sa pandemojom COVID 19, kako se Hrvatska bori sa ovim problemom i da li ona ima korist u toj borbi jer je članica EU?

Hrvatsku je epidemija zahvatila tek marginalno. Ostaci socijalističkog zdravstva usprkos pomanjkanju zdravstvenih radnika i permanentnom nedostatku sredstva su dobro podneli pritisak. Moguće je da je zbog odlaganja “rutinskih” zahvata više pacijenata umrlo nego od zaraze. Ekonomske posledice međutim bile su daleko teže. EU se još jednom pokazala kao servis bogatih članica pošto, od početka zaraze, Hrvatskoj, a još više zemljama teže pogođenim epidemijom, nije ponuđena bilo kakva finansijska ili materijalna podrška. Sam mehanizam EU pomoći je nepravedan. Zemlja u kriznoj situaciji daje zahtev za pomoć EU komisiji, komisija tada prosljeđuje zahtev zemljama članicama koje samostalno odlučuju da li da pošalju pomoć. Rezultat toga je da niti jedna zemlja nije drugoj članici EU pomogla za razliku od Kube, Kine i Rusije. Toliko o famoznoj solidarnosti “evropske porodice”.

5. Hrvatska velike prihode dobija iz turizma. Da li će COVID 19 uticati na prihode i da li lošija turistička sezona može izazvati socijalne nemire?

Hrvatskoj je bilo potrebno 10 godina da se oporavi od krize iz 2008. Ova je kriza pogodila Hrvatsku puno snažnije i teže. Ekonomske posledice blokade “suvišnih delatnosti” osetile su se pored turizma u ugostiteljstvu, trgovini, poljoprivredi i uslužnim delatnostima. Turizam sa povezanim delatnostima čini oko 25% BDP-a. Epidemija, i još više ograničenja koja su uvedena na promet i rad, dovešće do gubitaka sličnih onih sa ratnim vremenima u turističkom sektoru. Najviše su pritom pogođeni radnici sa ugovorima na određeno vreme i sezonski radnici. Hrvatskom turizmu biće potrebne godine da bi se vratio na stepen prometa iz 2019. Neminovno je povećanje siromaštva ne samo među radnicima nego i u prezaduženom “srednjem sloju”. To će izazvati novi talas iseljavanja prema bogatijim zemljama. Socijalni nemiri su uvjek mogući, ali smanjenje broja mladih i njihovo iseljavanje služe kao izduvni ventil za socijalne nejednakosti. Zbog toga mislim da je mala verovatnoća većih i dugotrajnijih građanskih nemira.

6. I za kraj, vaš spot je izazvao velik publicitet. Šta ste sa njim želeli da postignete?

Činjenica je da mediji imaju svoje favorite, a nas uglavnom ignorišu. Zato smo odlučili započeti kampanju “gerilskog marketinga” na način da sami nametnemo svoj izborni program u format koji će biti u jednom ležernom tonu, originalan i zanimljiv posebno jednoj mlađoj populaciji koja možda nikad nije čula za našu partiju. S obzirom da redovno vežbam sa bučicama, odlučili smo da tema bude “Dok narod krvari socijalistički čovjek je spreman preuzeti teret odgovornosti”. Cilj je bio i osloboditi partiju predrasuda koje postoje u javnosti o nama kao partiji staraca i ponuditi naša rešenja za probleme društva u kojem živimo. Naš cilj je postignut daleko iznad očekivanja. Mislili smo da će spot imati oko 1000 pregleda na YouTube-u međutim, spot je ubrzo postao viralan i u roku jedne sedmice dostigao je skoro 30000 pregleda. Ubrzo su razni portali detektirali spot i počeli su ga stavljati u svoje vesti. Veliku reklamu dobili smo od nacionalističkih portala koji su na njega reagovali svojevrsnim epileptičkim napadom koji mu je dodatno proširio publiku. Nakon toga emitovan je na HTV 1 i proglašen najboljim spotom partije koja nije prošla izborni prag. Ovaj uspeh dao nam je jedan novi optimizam, u ovim teškim vremenima, da nastavimo svojim političkim radom pridobiti što veći broj nezadovoljne omladine i radnika kojih najteže pogađaju nepravde kapitalizma.